Małgorzata Filipek: Miloš Crnjanski w kręgu polskich odbiorców literatury. Powieść o Londynie, czyli obcość oryginału a obcość przekładu pobierz Rozwiń
Резиме: Чин од великог значаја на путу ка популаризацији дела Милоша Црњанског (1893—1977) у Пољској био је настанак превода Романа о Лондону. С обзиром на јунаке-странце и туђу средину у којој се збива радња, дело садржи страни дух уочљив и за српске и за пољске читаоце. Присуство страних особина које је, иначе, једна од основних одлика превода проузроковали су рефлексију о разликама у перципирању туђих особина текста како у средини читалаца оригинала, тако и читалаца превода. За пољске читаоце превода који је начинио преводолац-странац, осећај нечег страног изазива језик романа који се одликује присуством многих израза и лексичких средстава која не одговарају нормама пољског језика. Ипак, језичке грешке превода губе свој значај према универзалности и актуелности садржаја, јер дело српског писца приказује пољској публици, за коју је проблем емиграције постало сад једно од најважнијих друштвених питања, судбину човека који не може да себи нађе место ван своје земље.
Summary: The 30th anniversary of the death of Miloš Crnjanski (1893—1977) and the publishing of the translation of his novel A Novel about London markt the beginning of studying how the nowel was received by the readers of the original version compared to the readers of the translation with all of its foreign elements. In A Novel about London a reader can easily notice the elements of foreign culture. This leads to the reflection on the differences in how readers of the original version end readers of the translation perceive foreign elements. The different system of connotations is influenced by different language patterns which are typical for the readers of translations. The reading of the Polish version of Crnjanski’s novel let us conclude that the solutions applied by the translator of the foreign text activate the reader’s impression of strangeness which is caused by the presence in the translation of lexical end grammatical categories which are incompatible with the Polish language standards. Nevertheless, the foreign elements of the translation lose their importance when faced with the universality and topical theme of the novel.
Małgorzata Filipek: Koloryt pogranicza serbsko-tureckiego w polskich przekładach prozy Borisava Stankovicia pobierzRozwiń
Translated Title: Локална обојеност српско-турске средине у пољским преводима Станковићеве прозе / The atmosphere of a Serbian-Turkish borderland in the Polish translations of Borisav Stanković’s prose. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytytet Wrocławski, malgorzata.filipek@uwr.edu.pl. Language: Polish. Issue: 2 (1)/2011. Page Range: 215-231.
Резиме: Дело Борисава Станковића (1874—1927) који је у српску књижевност увео амбијент оријенталног родног Врања било је познато у пољском културном миљеу већ пре Другог светског рата. Станковићева дела одликују се локалном обојеношћу која се ослања на мешавину српске и турске културне традиције као резултат скоро петовековне турске владавине ауторовим завичајем. Захваљујући пољским преводима приповедака и романа Нечиста крв читаоци су стекли представу како о свакодневном животу, обичајима, обредима људи чији се менталитет формирао под утицајем ове две културе, тако и о универзалним људским тежњама.
Summary: Works of Borisav Stanković, who introduced the atmosphere of his home town Vranje, are the space of the two cultures dialogue: — his own (Serbian) and the strange (Turkish). The last one formed the mentality and the life style of the inhabitants of this region during more that five centuries of Turkish bondage. Thanks to the translations the picture of the Serbian-Turkish borderland has been recorded in Polish readers consciousness. The descriptions of family celebrations, ceremonies and rites interweave there with the scenes of everyday life. However, despite the strong Stanković’s bonds with the concrete geographical region, the reader can find in translations the universal message about human condition and about the man who — in the situation of confrontation with restrictions and prohibitions imposed by the society — loses his battles and cannot fulfil his emotional and physical needs.
Małgorzata Filipek: Stereotyp mężczyzny w przekładzie Opowieści o mężczyznach Miloša Crnjanskiego pobierz Rozwiń
Резиме: У Причама о мушком Црњански је креирао неколико мушких ликова које је приказао у ситуацијама које се стереотипно везују за мушки свет (професионална делатност, политика, сфера еротике). У послератном свету поремећених вредности, у потрази за стабилизацијом и личном срећом мушкарци прекорачују границе које намеће стереотипна представа о мушком идентитету. Уколико перцепција родног стереотипа не разликује читаоце оригинала и превода, превод намеће пољским читаоцима другачији поглед на неке мушке ликове због разлике у културно-историјским искуствима код читалаца превода.
Summary: Gender stereotypes present a conventionally simplified and standardized conception or image concerning the typical social roles of males and females. M. Crnjanski focuses on the problem of the various stereotypes of men. The writer shows his characters in areas that are stereotypically considered to be appropriate for men, such as professional work, politics, war, and sexual relations. The book contained stereotypes that the readers of the original version and the readers of the translations perceive differently, because Polish and Serbian readers have different historical and cultural experiences.
Małgorzata Filipek: Przekład powieści Gordany Kuić Zapach deszczu na Bałkanach wobec oryginału pobierz Rozwiń
Резиме: У овом чланку предмет анализе је поређење пољске и српске верзије романа Гордане Куић Мирис кише на Балкану, као и покушај одговора на питање о сличностима и разликама у перцепцији овог дела код српских и пољских прималаца литературе.
Summary: The article concerns the comparison of Polish and Serbian versions of the novel The Scent of Rain in the Balcans and attempt to answer the question about the similarities and differences in the perception of the novel in Serbia and Poland.
Małgorzata Filipek: Obraz ojczyzny w polskich przekładach poezji Miloša Crnjanskiego pobierz Rozwiń
Translated Title: The image of a homeland in the Polish translations of Miloš Crnjanski’s poetry. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytet Wrocławski, Instytut Filologii Słowiańskiej, margo11@wp.pl. Language: Polish. Issue: 6 (1)/2015. Page Range: 120-132. Кључне речи: Песничко дело Милоша Црњанског, отаџбина, преводи, туђе особине. Key words: Miloš Crnjanski, poetry, homeland, translation, exotic.
Резиме: Преводи песама Милоша Црњанског били су објављивани у Пољској већ пре Другог светског рата. Сада пољски читаоци знају песме из збирке Лирика Итаке, као и три по‑ еме Стражилово, Сербиа и Ламент над Београдом. Лајт мотив ове поезије је повратак отаџбини (Лирика Итаке) и чежња за њом (поеме). Код Црњанског отаџбину симболишу углавном топоними, којих има већ у насловима поема, као и елементи српске традиције — нпр. асоцијације на народне песме и њихове јунаке, као што су Краљевић Марко, Милош Обилић и присуство православља (цркве, иконe). Асоциације на туђу културно‑језичку средину (Париз, Тоскана, Јан Мајен, Шпанија, Лисабон) перципиране су као туђе особине текста и од стране пољских и српских читалаца.
Summary: The translations of poems by M. Crnjanski were published in Poland before World War II. Currently, the Polish reader known the volume entitled Lyrics of Ithaca and three poems: Stražilovo, Serbia and Lament over Belgrade. The leitmotif of his poetry is the return to the homeland (Lyrics of Ithaca) and longing for it (poems). In Crnjanski’s poetry the homeland is symbolized by toponyms, whiche are already exhibited in the titles. They present some elements of tradition, e. g. a reference to folk songs (heroes: Prince Marko, Miloš Obilić) and Orthodox religion (churches, icons). The transfer of local names and some elements of foreign culture expose the exotic feature of this territory. It is an example of the cultural barrier and difficulties with understanding cultural context. The poetry by Crnjanski refers to a foreign space (Jan Mayen, Libon, Spain, Tuscany) which is exotic, not only for the Polish reader, but also for readers of the original texts.
Małgorzata Filipek: Komentarz do Bibliografii przekładów literatury polskiej w Serbii w 2014 roku pobierzRozwiń
Translated Title: Коментар уз пољско‑српску библиографију за 2014. годину / Comments to the Polish‑Serbian bibliography in 2014. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytet Wrocławski, Instytut Filologii Słowiańskiej, margo115@wp.pl. Language: Polish. Issue: 6 (2)/2015. Page Range: 145-149. Кључне речи: пољска књижевност, Србија, преводи. Key words: Polish literature, Serbia, translations.
Резюме: У овом тексту аутор се концентрише на преводима пољске књижевности у Србији. У српском културном оптицају појавило се 27 пољских књига 16 аутора. Само 4 од њих биле су песничке збирке. Већина ових превода била су штампана раније. Тематика књига пољских аутора поклапа се углавном са тематиком српске књижевности.
Summary: The text focuses on the translations of Polish literature. 27 Polish books of 16 authors were published in Serbia. Only 4 of them are volumes of poetry. Most of these translations appeared in Serbia earlier. Themes of Polish books coincides with themes of Serbian literature.
